Kada sam na diktafonu krenula da preslušavam razgovor sa Dušanom i Nevenom, shvatila sam da smo se raspričali dva sata, i da će mi trebati malo više vremena da napišem priču o njima i njihovoj „Timočkoj aroniji“. Što zbog toga što su neverovatno simpatični i zanimljivi, što zbog toga što imamo zajedničkih interesovanja, jer i ja želim da se bavim proizvodnjom i preradom voća, pa sam im samim tim postavila milion pitanja.
Na Dušanov profil na fejsbuku naletela sam sasvim slučajno i odmah sam poželela da se priča o Timočkoj aroniji nađe na mom blogu. Sasvim neočekivano, Dušana i Nevenu srela sam na „Sajmu etno hrane i pića“ u Beogradu 2016. godine, gde smo se dogovorili da napišem priču o njima. Ovu priču trebalo je da objavim još prošle godine, ali kako se kaže, bolje ikad nego nikad.
Dušan i Nevena na plantaži aronije u Vitkovcu – Neveninom rodnom selu
Iako se nikad nije bavio poljoprivredom, Dušan je 2012. godine bez ikakvog znanja i iskustva, odlučio da zasadi 300 – 400 žbunova aronije. Svake naredne godine su sadili još i sada imaju oko 1000 žbunova.
– U to vreme aronija nije bila nimalo jeftina, a sada već ima da se nađe upola cene. Mnogi su mi tražili same sadnice, ali ja nisam hteo da se bavim proizvodnjom sadnica, već da pravimo gotove proizvode, počeo je Dušan sa pričom.
Kostići su počeli sa sokom, i sada kada se sete, kažu bilo je i smešno.
– Išao je od prodavnice do prodavnice i nudio plod, i onda je odjednom rekao „od sutra pravim sok“ – kaže Nevena, a Dušan nastavlja: Od prve berbe imali smo oko 50 -100 kg aronije i kupili smo mini sokovnik koji je sličan mašini za mlevenje mesa. Ceo dan vrtiš da bi dobio 5 litara soka. A onda pasterizacija u loncu sa vodom. Ali da nam nije bilo tog lonca… – kroz smeh se prisećaju početka „Timočke aronije“.
Glavni proizvod je matični sok od aronije, a pored soka prave još i vino, rakiju, liker, aroniju u medu, slatko od aronije, čaj, labelo i sapun.
– U početku su nam svi pričali da radimo samo sokove, ali smo mi hteli da pravimo i druge proizvode od aronije, da bismo proširili asortiman za sajmove. Ipak, najtraženiji je sok od aronije.
Matični sok od aronije flaširaju jednom ili dva puta mesečno, pri čemu se napravi 50 – 100 l. Ukoliko se ne otvara, rok trajanja soka je godinu dana. Pored soka, ljudi najčešće naručuju čajeve i slatko. Sok je definitivno proizvod broj 1, pa će druge proizvode od aronije vremenom da povuku, odnosno da prave za svoje i potrebe svojih prijatelja, jer žele da se u potpunosti posvete isključivo pravljenju matičnih sokova i od drugog voća. To iziskuje i promenu imena brenda, ali kažu da su sve već smislili.
Lekovita svojstva aronije
Aronija je poznata kao biljka sa mnogim lekovitim svojstvima, i gotovo da nema na šta ne utiče pozitivno. Pre svega poboljšava cirkulaciju krvi, održava normalan krvni pritisak, sprečava oštećenje očiju (zbog velike količine karotena), pomaže pri regulisanju telesne težine, jača imunitet i ima visok sadržaj vitamina C.
Ipak, treba voditi računa kako je uzimati. Dušanov drug je na putu do kuće popio pola litra matičnog soka, pa mu nije bilo baš najbolje. Dve rakijske čaše dnevno, u vrh glave!
Aronija – čudesna biljka
Uzgoj aronije
Pošto je meni osim lekovitih svojstava aronije sve ostalo bilo nepoznato, želela sam da mi objasne ceo proces gajenja aronije:
– Aronija se bere sredinom avgusta, i mi je navodnjavamo i ne prskamo. Tokom cvetanja javlja se rutava buba koju mi ručno sakupljamo, pa dane cvetanja aronije provodimo sakupljajući bube. Čak i 1. maj već nekoliko godina tako provodimo. Prođeš jedan red i dok kreneš u drugi, već opet moraš da se praviš u prvi (kroz smeh mi objašnjavaju). Ona svake godine raste i tek u desetoj godini doživi pun rod, kada bi trebala da ima 10 kg po žbunu. Trenutno ima 2 kg po žbunu, i ni to nije lako obrati, bobicu po bobicu. Ipak, zahvalna je jer neće da propadne i ne mrzne i može da se osuši na samom žbunu. Nije kao recimo višnja ili šljiva, koje morate obrati za 5 dana.
Ozbiljna ekipa za branje aronije
Dušan u selo ide svaki drugi dan, i to mu je glavni posao, dok Nevena radi u Knjaževcu i uskače kad god joj to vreme dozvoli. Ipak, najviše pomaže kad su na sajmovima. Kroz šalu kaže da je uspešnija u prodaji od Dušana.
– Mnogo mi prija kad idemo na sajmove. Kada ljudi vide da smo mladi i radimo to što radimo, to odmah dobija na težini. Mnogo puta se desilo da ljude svrate na štand baš iz tog razloga, inače verovatno ne bi ni svratili. Ranije smo sve gledali kako ćemo i šta ćemo što se sajmova tiče, a sad nam je svejedno, idemo svugde pa šta bude. Na sajmovima upoznaš ljude, nekad daš za gorivo a ne prodaš ništa, ali uvek upoznaš nekog, pa te taj poveže sa nekim i tako je to počelo. Sad već želimo da budemo i u prodavnicama zdrave hrane i da osvajamo beogradsko tržište. Iako situacija u Knjaževcu nije loša s obzirom da je mala sredina, svugde gde smo mrdnuli je sasvim drugačije i bolje prođemo sa prodajom. Ljudi su informisaniji, znaju šta je aronija. Vredi da odeš na svaki sajam i čak da budeš i u gubitku, jer će na kraju uvek neko da naruči, a najbitnije je da se proba. U Srbiji ima dosta ljudi koji prave proizvode od aronije ali će retko ko da vam da da probate. Takođe, mnogi su nam pričali da moramo da razblažimo, da ćemo da propadnemo. Mnogi su probali pa im je jako. A ustvari nije jako, samo je 100% prirodno.
Matični sok od aronije
Što se mušterija tiče, njihove proizvode kupuju uglavnom stariji ljudi. Sok od aronije 50% ljudi naručuje jer hoće da podignu svoj imunitet, a ima i bolesnih ljudi kojima je aronija poslednja nada. Najviše ljudi kupuje iz Niša i Novog Sada, a imaju mušterije i u inostranstvu: Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Sloveniji.
Kako su krenuli sa prodajom, ne mogu tačno ni da se sete, ali su krenuli sa reklamom na fejsbuku i prodajom na pijaci:
– Sećam se da sam izašao na pijacu sa sokovima i Kinezi koji drže prodavnicu u Knjaževcu su kupili sve što sam izneo. Ubrzo nakon toga me neko zove i kaže „Hocu alonija, koliko ti mozes da napravis, sve cu da kupim“, ja mislim ma ko me sada zeza, dok nisam shvatio da su to isti Kinezi koji su kupili sav sok na pijaci. Nažalost, „biznis“ sa Kinezima je propao, jer su ubrzo otišli iz Knjaževca.
Planovi za budućnost
Od početka imaju problem sa administracijom, jer niko ne ume da im kaže šta kao poljoprivredno gazdinstvo smeju, a šta ne. Nema ko da ih uputi i kaže treba to, to i to, već im svi pričaju različito. Ali i za to imaju plan, ulaskom u „zvanične“ preduzetničke vode. Pored aronije, Kostići su zasadili i višnje, pa sad imaju 2 hektara višnje i 50 ari aronije. Vremenom, sredili su prostorije i kupili nove mašine, pa ozbiljniji posao tek sad kreće. Do sada su uložili oko 3000 evra. Kostići su do sada dobili sredstva od Ministarstva poljoprivrede za kupovinu međuredne freze (pipalice) i atomizera koji su im potrebni za višnje, a prošle godine i punilicu za sokove, peračicu za flaše i aparat za pvc kapice od NVO Eneca i Philip Morris International kroz program Pokreni se za posao, koji podržava kako apsolutne početnike u biznisu, tako i one koji su ga već pokrenuli. Kao što sam već spomenula, plan im je da se baziraju na proizvodnju sokova, a da ostale proizvode prave po potrebi, ali ko zna šta nosi dan, a šta nosi noć.
Jeste li za jedan sok? 🙂
© Fotografije: Zoran Milutinović Leteći
.