KUPIME: Priča o jednoj devojci, njenom kupinjaku i džemu od kupina

Otprilike pre godinu dana, u grupi Studenti Beogradskog univerziteta na fejsbuku, jedna mlada devojka objavila je da prodaje džem od kupina koji sama pravi i uz par slika iz kupinjaka “pokupila” brojne simpatije. Mene je “osvojila” i ubrzo nakon toga našle smo se u gradu da mi ispriča svoju priču. Nažalost, trebalo mi je godinu dana da objavim priču, ali sada to radim sa velikim zadovoljstvom.

Monika Gava (23) studira andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a inače potiče iz sela Dolovo kod Pančeva, gde se nalazi i kupinjak. Sadnice kupina njena porodica kupila je 2016. godine, a rodile su već godinu dana kasnije. U pitanju je sorta Tri krune, pa su kupine baš krupne i slatke.

– Odrastajući uz vredne roditelje, radila sam svašta nešto i kao porodica smo uvek isprobavali nešto novo, pogotovo moj otac, koji je uprkos tome što je završio samo osnovnu školu bio preduzetnik i uvek imao neke nove ideje, a upravo jedna od ideja bila je da zasadimo kupine. Majka i otac otišli su po sadnice u južnu Srbiju i tako je sve krenulo – započinje priču Monika.

Hajde da probamo da napravimo džem

Monika do tada nikada nije probala džem od kupina i kaže da je uvek „preče“ bilo neko drugo voće.

– Kupine se beru krajem juna, u julu i početkom avgusta, a ja sam student i u to vreme sam imala ispite i morala sam da učim. Uglavnom sam bila u selu i u berbi je učestvovala cela porodica: mama, tata, deda, brat i ja, a ako naiđe neki “talas”, eventualno dođe još neko. Ustanemo ujutru, beremo do podneva, pa od 15:00 opet. Ja uzmem svaku gajbicu i merim da svaka bude iste težine, a ujutru brat ide da rasproda. To je tako išlo, dok nije počela da pada kiša, pa onda odjednom izađe sunce i tako se plodovi uprže i počnu da se raspadaju i kvare. Nisu loše, ali ne izgledaju lepo. I onda je mama rekla hajde da probamo da napravimo džem i tako je sve krenulo, da bi se potom nastavilo sa zašto mi ne bismo probali da prodajemo ovaj džem? – priča Monika.

Svaki početak je težak

Monika je od početka studija gledala šta bi mogla da radi, kako bi pomogla svojim roditeljima jer joj plaćaju stan u Beogradu.

– Mama mi je rekla da sve što budem zaradila od prodaje džema zadržim za sebe, taman da imam za džeparac, a ona će me naučiti da kuvam. Mene je međutim kopkalo kome ja sada da prodam džem, po kojoj ceni, ne znam ništa. I onda sam počela da razmišljam o svemu tome, ok, ako ću da prodam, moram da imam naziv i pakovanje. Sela sam sa drugaricom i razmišljale smo o nazivu i tako došle do “Kupime”, iako sam u početku mislila da je poruka možda napadna. Kasnije se ispostavilo da je svima bio simpatičan naziv kao igra reči. A ubrzo smo došle i do izgleda logoa, odnosno šašave kupine sa krunicom koja simbolično oslikava naziv sorte.

Od usta do usta – najbolja reklama  

Posle prošlogodišnjeg objavljenog posta u gore navedenoj grupi studenata, Monika je prodala 6 tegli, iako je bila skeptična da li će neko od studenata uopšte kupiti. Kaže da, kad god ima vožnju do Beograda (u sezoni), uglavnom ponese gajbicu, dve u Beograd, kao i nekih 10, 15 tegli. Kad mora da putuje autobusom, ponese 3, 4 tegle, čisto da ima ako se neko javi i želi da kupi. Ipak, najviše joj se javljaju ljudi iz Pančeva i okoline, a kaže da voli iskren review, bio on pozitivan ili negativan, jer samo tako može da poboljša svoj proizvod ukoliko je to potrebno. A sudeći po komentarima koje je pre par dana dobila u grupi Mali proizvođači hrane u Srbiji, 2020. godina će joj biti najuspešnija, jer se porudžbine za džem već nižu, a iako je nema u rubrici Naberi pa plati, već je ugostila brojne ljude željne kupina, koji su došli u Dolovo i sami nabrali (i platili).

– Godine 2017., odnosno godinu dana nakon kupovine sadnica, prodala sam 50 tegli džema. Tada sam koristila tegle koje smo imali kući, sećam se da smo ih prali i ribali. A onda sam se 2018. godine uozbiljila, naručila nove tegle i napravila čak 200 tegli džema. U 2019. sav posao je pao na mene i mog brata jer su roditelji otišli da rade u inostranstvu, i sezona je bila baš naporna. Ipak, uspela sam da skuvam malu količinu džema samo za ljude koji su već redovni kupci. Pokušali smo da prodajemo kupine na pijaci u Pančevu i Kvantašu u Beogradu, ali nismo mogli da se izborimo sa cenama koje preprodavci drže. Tada sam shvatila da mi jedinu nadu daju mini grupe i prodaja preko fejsbuka, izgleda da nam je to budućnost. Ova 2020. godina je za mene test, jer je nakon mame i tate, i brat otišao u inostranstvo. Veliku zahvalnost dugujem drugaricama i svim prijateljima koji su tu i koji mi pomažu i podržavaju na sve moguće načine, jer sam zahvaljujući grupi Mali proizvođači hrane u Srbiji ovih dana imala mnogobrojne goste u kupinjaku, a i spisak za isporuku džema je dugačak – Monika kroz smeh komentariše kako je sada na slatkim mukama i nada se da će uspeti da ispoštuje sve kupce željne džema od kupina.

Aktivna još iz tinejdžerskih dana

Na raspustu između osmog razreda i prvog razreda srednje škole, otišla je na međunarodni volonterski kamp u okolini Pančeva i tu se jako zainteresovala i motivisala da nešto radi. Prvi put je progovorila engleski i umrežila se sa mnogim ljudima, a kasnije je bila učesnica i mnogih drugih kampova, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

– Učlanila sam se organizaciju Kompas u Pančevu, gde sam imala kontakt sa projektima, gde se konkuriše, kako se pišu, kako se piše mejl, dopis, to se ne uči u školi i meni je to mnogo značilo. Počela sam da idem na treninge i obuke za razvoj ličnosti, liderske veštine, organizacione veštine. Takođe, imala sam prilike da putujem preko Mladih istraživača Srbije, a čak sam vodila i jedan kamp u našoj zemlji, u Bikovu kod Subotice. U pitanju su bile Seoske igre koje su se odigravale na jednom salašu. Takođe, preko organizacije Klub putnika putovala sam u Atinu, gde sam spavala sa 46 ljudi u stanu (kako funkcioniše Klub putnika, pročitajte na njihovom sajtu). Takve stvari te jednostavno motivišu da non stop radiš nešto i postaneš kreativan čim upoznaješ toliko različitih ljudi.

Monika je završila srednju elektrotehničku školu, smer multimedija, jer iako sada razmišlja “šta znaš sa 15 godina”, tada je razmišljala da je informatika budućnost. Uglavnom su radili programe za fotografije i video, snimali su kamerama, koristili miksete, što joj je kasnije koristilo i na fakultetu, a sada ima u planu da napravi i neki kratak video film o kupinama.

Život je ono što nam se dešava dok pravimo planove za život

Reče legendarni Džon Lenon. Bavljenje kupinama Moniki predstavlja hobi dok studira i trenutno voli to što radi. Za nju, kupine predstavljaju jedan deo putovanja i jedno važno iskustvo u njenom životu.

– Kupine me uče mnogim stvarima: izdržljivosti, snalaženju, organizaciji, tržištu, o samoj prirodi i biljki kao takvoj. Prepustila sam se spontano u ovo i baviću se pravljenjem džema i generalno kupinama dokle god mi to prija. Ne želim da stvaram pritisak i da mi to bude nesto što moram, već želim da uživam u tome a i tada je džem najukusniji. Mnogi su mi davali savete za biznis planove i govorili da zgrabim razne konkurse, ali meni to stvara pritisak i onda ja ne uživam. Možda bi onda moj mali biznis sa kupinama bio bolji i kvalitetniji u smislu prodaje, ali onda meni nije to to, to bi već preraslo u posao a meni je ovo hobi. Naravno, svako želi da dostigne neki kvalitet i uspeh ali ja sam zadovoljna svojim proizvodom i ne težim da to bude megalomanski i da se nađe u prodavnicama. Nego neki mali, lep krug kupaca koji vole domaće proizvode, da njima zadovoljim stomake. Srećni oni, srećna ja.

Razgovarajući sa njom pre godinu dana, a i posle toga, shvatila sam da smo jako slične. Jedina razlika je u tome što sam ja od srednje škole maštala samo o jednom, a ona je svesna da tu gde jeste sada, možda ipak ne želi da ostane zauvek. Ima potrebu da iskusi život I negde drugde, da upozna još puno ljudi i sve što život nosi. Da li će se to ispuniti ne zna, ne beži ni od toga da ostane ovde. I dalje se pronalazi i takve važne odluke će tek donositi. A ja moram da kažem da skoro nisam upoznala nekoga ko je tako zreo i staložen za svoje godine. Na kraju, složile smo se da nikad ne znamo gde će nas život odvesti, i da je život zapravo ono što nam se dešava dok pravimo planove za život. 

Podržite ovu devojku i kupite njen Kupime – džem od kupina. Moniku možete kontaktirati putem Kupime instagram ili fejsbuk stranice, ali odmah da vas upozorim da je spisak za porudžbine već dugačak i da ćete možda morati malo da sačekate. Do tada, bacite pogled na palačinke sa njenim džemom od kupina, napravljene od strane Osmeh i orasi 🙂

 

Foto: Monika Gava