Iz ravnice na planine: Mali Subotičani istražuju prirodu Srbije

Početkom aprila, sa PD „Babin zub“, bila sam na regionalnoj akciji „Krstatac – Bogova vrata“, koju organizuje PK „Ozren“ iz Sokobanje. Odlazak na ovu akciju planiram već tri godine i drago mi je što mi se napokon ukazala prilika da odem, a evo, sasvim spontano, iz te akcije nastala je i ova priča.

Priča možda nije direktno povezana sa selom, ali samim tim što većina planinarskih akcija počinje u nekom selu, a u selu se i završava, baš kao i ova, meni je bilo dovoljno da napišem ovu priču.

Kada smo iz Knjaževca stigli u Milušinac, selo između Knjaževca i Sokobanje, ispred Doma kulture nije bilo puno ljudi, ali dok smo drugarica i ja doručkovale i prošetale malo oko Doma, planinari su počeli uveliko da pristižu. Uglavnom su to bili ljudi iz planinarskih društava iz istočne i centralne Srbije, a na moje iznenađenje, bio je i jedan veliki autobus sa subotičkim registracijama. Dok smo se motali oko Doma i pozdravljali sa ljudima, PK „Ozren“ kao domaćin je svečano otvorio akciju, a onda su klinci iz sela napravili mini kulturno-umetnički program, pa su se mnogi od nas pridružili u igranju kola – znate već kako je kada vas ponese atmosfera, a i valja se malo proveseliti i zagrejati pred pešačenje.

I sve dok nismo čuli pištaljku vodiča da se odvojimo u dve kolone, oni koji idu na dužu stazu i oni koji idu na kraću, nisam ni primetila veliku grupu dece koja se „postrojila“ školski, dva po dva, sa prepoznatljivom zelenom maramom koju je svako od njih nosio. Mislila sam da su deca iz neke obližnje škole, a tek na stazi, po naglasku, shvatila sam da su to mali planinari iz Subotice.

Na kraću stazu, na koju je krenula većina nas iz PD „Babin zub“, a i mali subotički planinari, krenuli smo oko 10 sati, a vratili se oko 16 časova. Iako staza nije vodila do samog vrha – Krstatca, uživali smo u slapovima, vodopadu, šumi, vidikovcima i prirodnom fenomenu – prerasti Bogova vrata, po kojoj je akcija i dobila ime. Dosta vremena na stazi išli smo u korak sa malim Subotičanima, ali tek u povratku ka selu, u razgovoru sa profesorkom škole za koju sam kasnije saznala da je i licencirani planinarski vodič, odjednom mi je palo na pamet da bih taj naš razgovor mogla da pretvorim u priču za blog.

Ovi mali planinari su članovi školskih planinarskih sekcija koje postoje u subotičkim osnovnim školama, a deluju u okviru PK „Spartak“ iz Subotice. Na ovoj akciji bili su učenici OŠ „Ivan Goran Kovačić“ i OŠ „Matko Vuković“.

– Svaka škola ima svoju planinarsku sekciju, i njihov plan rada je deo godišnjeg plana rada škole. Sekcije imaju sopstvene programe rada, ali sa zadovoljstvom sarađuju i neretko se organizuju zajedničke akcije, poput ove. Učenici koji se malo više zainteresuju za planinarenje, na kraju postanu članovi „PK Spartak“ – objašnjava mi profesorka Andrea.

Planinarske sekcije u nekim osnovnim školama datiraju još iz osamdesetih godina, dok su u nekim „mlađe“, a na akcije idu učenici svih razreda. Skoro svake nedelje organizuju akcije u okolini Subotice, a bar jednom mesečno odu negde dalje. Zanimljivo je da su pored dece, na planinarenja krenuli da idu i roditelji.

– U okolini Subotice uglavnom idemo u peščaru, gde postoje uređene pešačke staze različitih dužina, a imamo i maratonsku stazu. Van Subotice najčešće idemo na našu Frušku Goru, pošto nam je to najbliža planina, i tom prilikom posećujemo i fruškogorska sela, koja su nam veoma zanimljiva. U okviru ovih šetnji često uklopimo i neki edukativni sadržaj. Redovno učestvujemo i na Fruškogorskom maratonu i Bukovačkom, na koji se kreće iz sela Bukovac. Osim Fruške Gore, idemo često i na Vršački breg. Prošle godine posetili smo i Kopaonik, Rtanj, Miroč, Jastrebac, a najdalje smo bili na Radan planini kod Prolom banje.

Na to gde će ići, odlučuju uglavnom prosvetni radnici koji ujedno imaju i licence planinarskih vodiča. Oni istražuju gde bi deca volela da idu i šta roditeljima nije skupo da plate.

U okviru školskih planinarskih sekcija organizuju se jednodnevne, dvodnevne i trodnevne akcije širom Srbije. Na akcijama bude između 30 i 60-oro dece, a na ovoj trodnevnoj bilo ih je 36-oro.

– Prvo smo otišli do sela Vrmdža, nadomak koje smo obišli vodenicu koja je još uvek u funkciji i gde smo čak jeli krofne od brašna koje se tamo pravi, a zatim smo šetali do jezera u selu. Posetili smo i izvor i pili vodu sa njega, naučili kako nastaje reka. Danas smo na ovoj regionalnoj akciji, a sutra ćemo prošetati od izletišta Lepterija do Soko grada.

Planinarska akcija „Krstatac – Bogova vrata“ ove godine odigrala se 6. put, a u Milušincu, centru dešavanja, skupilo se oko 500 planinara. Pre i posle akcije bio je priređen kulturno-umetnički program KUD-a „Slemen“, koji su imali verovatno retku priliku da nastupaju u svom selu pred mnogobrojnom publikom.  U ovom selu, po poslednjem popisu iz 2011. godine, živi 314 stanovnika, ali je lepo videti kada bar na jedan dan, selo oživi.

Na internetu mesecima kruži jedan članak kako bi planinarenje kao predmet trebalo uvesti u škole pročitajte ovde. Mali Subotičani skoro svakog vikenda istražuju prirodu, posećujući planine i sela. Gde provode vreme Vaša deca?

 

 

© Fotografije: Provereno loše fotke, Andrea Štraka